E-učionica za učenje fizike

Raderfordov eksperiment

Raderford je 1911 godine uradio eksperiment koji je dao odlučujući doprinos formiranju modela strukture atoma.

Rasejavanje α-čestica kroz tanke listiće zlata

Iz radioaktivnog izvora koji je smešten u olovnoj kaseti, snop α-čestica se usmerava ka tankom listiću od zlata. Posle prolaska kroz listić snop i rasejane α-čestice izazivaju svetlucanje na fluorescentnom zaklonu.

Razultati ekserimenta

Najveći broj α-čestica iz snopa stiže do ekrana bez skretanja ili skreće pod vrlo malim uglom. Tek poneka čestica se vrati unazad.

rutherford_expt

Zaključci na osnovu rezultata:

  • ako najveći broj α-čestica prolazi bez skretanja kroz listić zlata onda je najveći deo prostora koji atom zauzima prazan;
  • kako veoma mali broj α-čestica skreće sa pravca kretanja po prolasku kroz listić, a još manji broj se kraće unazad, najverovatnije da su celokupna masa atoma i njegovo pozitivno naelektrisanje koncentrisani u vrlo malom delu prostora koji zauzima atom.
  • elektron čija je masa mnogo manja od mase α-čestice ne predstavlja prepreku prolasku α-čestice kroz atom

Na osnovu toga je pretpostavljeno: Ukupna masa atoma i njegovo pozitivno naelektrisanje nalaze se u centru atoma i koncentrisani su u veoma malom prostoru a oko tog centra se kreću elektroni.

Planetni model atoma

Elektroni se kreću po zatvorenim putanjama oko jezgra, što podseća na kretanje planeta oko Sunca. Kretanje planeta je uslovljeno gravitacionim delovanjem Sunca a kretanje elektrona električnim delovanjem jezgra.

nuclear

Kako objasniti stabilnost atoma?

Elektroni kruže oko jezgra i posle nekog vremena (10 exp(-10)s) trebalo bi da upadnu u jezgro (zbog gubitka energije usled zračenja i prema predvidjanju klasične fizike), ali se to ne dogadja. Odgovor daje kvantna fizika (fizika kojom se opisuje mikro svet) a suština je u postojanju stacionarnih stanja.

Elektroni se u atomima nalaze u posebnim stacionarnim stanjima, kojima odgovaraju strogo određene energije, energijiski nivoi, koji se ne menjaju bez spoljašnjih uticaja. Dok  se elektron nalazi u stacionarnim stanjima atom ne emituje niti apsorbuje elektromagnetno zračenje (prvi Borov postulat).

Naučna simulacija Raderfordovog rasejanja (eksperimenta)

Ako ste još u dilemi – kako je Raderford otkrio strukturu atoma kada nije mogao da ga vidi, simulirajte eksperiment koji je dokazao da atom mora da ima malo jezgro:

Радерфордово (Rutherford) расејање скриншот

Pogledajte animaciju i objašnjenje Raderfordovog eksperimenta na Engleskom jeziku:

Izgled strukture atoma i objašnjenje na Engleskom jeziku pogledajte na:

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Oblak oznaka

%d bloggers like this: