E-učionica za učenje fizike

Невероватан свемир

Маглина  је облак у васиони састављен од прашине и гасова. У даљем тексту су описане нове информације које су добијене уз помоћ сателита ХАБЛ а односе се на три познате маглине Прстен, Лептир и Коњска глава.

Маглина Прстен (the Ring Nebula)

Свемирски телескоп Хабл (НАСА) открива изблиза нове детаље видљиве светлости маглине Прстен¹.

Maglina Prsten

слика: Маглина Прстен. Црвена боја потиче од атома азота и сумпора, плава боја од хелијума и цијан боја од водоника и кисеоника. извор слике: http://amazing-space.stsci.edu

Објекат је нагнут ка Земљи, тако да астрономи виде прстен окренут према себи. Слике које је Хабл забележио показују да је облик маглине Прстен  компликованији  него сто су астрономи мислили. Плави гас у центру маглине  је заправо структура „фудбалске лопте“  коју пробија црвени материјал крофнастог облика. Хабл  такође открива  детаљну структуру мрака, неправилних чворова густог гаса уграђене дуж унутрашње ивице прстена. Чворови изгледају као „жица у точку бицикла“. Слике са Хабла су омогућиле истраживачком тиму да поклопи чворове бљештаве светлости око светлог, главног  прстена који је ефекат сенке.

Маглина Прстен  је позната планетарна маглина и представља сјајне остатке звезде. Мала бела тачка у центру маглине је вруће језгро звезде, звано  бели патуљак.

Маглина Прстен  је удаљена око 2.000 светлосних година у сазвежђу Лире. Димензије структуре отприлике досежу преко једне светлосне године.

Слике са Хабла су преузете 19. септембра 2011, а ухваћене су широко појасном камером. На слици, дубоко у центру плава боја представља хелијум.; цијан боја унутрашњег прстена је сјај водоника и кисеоника; и црвенкаста боја спољног прстена је из азота и сумпора.

Маглина Лептир (The Butterfly Nebula)

Овај небески објекат изгледа као деликатан лептир². Али  је далеко од спокојног. Оно што се види као лептирова крила су заправо котрљајући облаци гаса загрејани на више од 36.000 степени Фаренхајта. Гас се цепа и шаље светлост преко свемира брзином преко 600.000 километара на сат што је довољно брзо да путује од Земље до Месеца за 24 минута!

maglina leptir

слика: Маглина Лептир је звезда која умире. извор слике: 2. http://amazing-space.stsci.edu

Умирујућа звезда, некада око пет пута већа од масе  Сунца је у центру овог „беса“. Она  је избацила њен омотач гасова и сада емитује ултраљубичасто зрачења због чега одбачен материјал сјаји. Овај објекат је пример планетарне маглине, које су тако назване јер многи од њих имају округли изглед који подсећа на планету  када се посматрају кроз мали телескоп.

„Лептир“ се протеже на више од  две светлосне године, што је за око половина удаљеностиод Сунца до најближе звезде, Алфа Кентаури.

Сама централна звезда не може да се види, јер је сакривена унутар прстена крофнастог облика од прашине, која се појављује као тамно склопљена  маглина  у центру. Густ  појас прашине настаје због одлива звезде, стварајући облик класичног пешчаног сата, што је типично за неке  планетарне маглине.

Маглина Коњска глава (the Horsehead Nebula)

За разлику од других небеских објеката не постоји питање како је маглина Коњска глава добила име³. Ова позната силуета коњске главе и врата,  дуго је била мистериозна творевина међузвездане пене. Маглина је красила књиге из астрономије од њеног открића пре једног века.

maglina konjska glava

слика: Маглина Коњска глава је стуб водоника. Види се потпуно другачије ако се посматра кроз инфрацрвену камеру, него што је то случај са посматрањем у видљивом делу спектра. извор слике: 3. http://amazing-space.stsci.edu

Хаблова инфрацрвена камера показује коња у новом светлу. Маглина, која се види као сенка у спектру видљиве светлости, изгледа транспарентно и пуније када се види на инфрацрвеним таласним дужинама. Овај танак стуб водоника проткан прашином  се опире и урушава далеко од зрачења оближње звезде. Маглина  је мали део огромног комплекса звезда у сазвежђу Орион. Маглина Коњска глава ће се распасти за око 5 милиона година.

Извори:

  1. http://amazing-space.stsci.edu/gallery/detail/index.php.p=A+Hubble+gallery%40%2Cgallery%2C&i=img011
  2. http://amazing-space.stsci.edu/gallery/detail/index.php.p=A+Hubble+gallery%40%2Cgallery%2C&i=img006
  3. http://amazing-space.stsci.edu/gallery/detail/index.php.p=A+Hubble+gallery%40%2Cgallery%2C&i=img012

Рад је написао Огњен Ранковић, ученик II4 разреда школе Политехника – школа за нове технологије, смер техничар за компјутерско конструисање и члан креативног тима Физикица (објављено 14. јуна 2014).

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Oblak oznaka

%d bloggers like this: