Strawberry Drvo – EU donacija

Kraj školske godine je idealno vreme za tradicionalnu posetu muzeja Nikole Tesle i rezimiranje stečenog znanja iz fizike i elektrotehnike na zanimljiv način. Ove godine planirali smo da posle posete muzeju odemo u park Tašmajdan i napunimo mobilne telefone na „Strawberry drvetu“ – inovaciji studenata tehnike Beogradskog unirverziteta koje je postalo stvarno zahvaljujući EU doaciji.

Naša prva destinacija – Muzej Nikola Tesla

Muzej Nikole Tesle je za učenike tehničke škole Politehnika – škola za nove tehnologije i kasnije studenata tehničkih fakulteta uvek dobar izvor za nove inspiracije. Muzej je jedinstvena kulturna i naučna institucija u svetu, osnovan 1952 i u celini je posvećen genijalnom crpsko-američkom pronalazaču koji je podario čovečanstvu veliki broj otkrića i pronalazaka: obrtno magnetnog polja, indukcioni motor, sistem prenosa električne energije, visokofrekventne struje, oscilatorni transformator, patente koji su omogućili pokretanje prve hidrocentrale, bezični prenos energije…

Učenici smera Tehničar za robotiku iz škole Politehnika – škola za nove tehnologije ispred muzeja Nikole Tesle u Beogradu

Predavanje vodiča i eksponati u muzeju oživeli su nam veličinu Teslinog rada na trenutak. Da li ste znali da kada upalite samo jednu sijalicu vi time pokrećete bar 20-30 Teslinih patenata?

Maketa iz muzeja Nikole Tesle pokazuje proizvodnju i prenos električne struje do krajnjih potrošača

Prva „igračka“ na daljinsko upravljanje bila je Teslin izum pre više od 180 godina…

Eksponat poazuje Teslin sistem daljinskog upravljanja

Na interaktivnim tablama u muzeju fascinirale su nas Tesline misli. Izdvojili smo samo jednu:

…Veliki je onaj čovek koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji kao što pčela prikuplja med, prikuplja ZNANJE i otkriva NOVE ISTINE ali sve to kruniše LJUBAVLJU PREMA ČOVEČANSTVU da mu pomogne da izađe iz beda koje ga pritiskaju: STRAHA, GLADI, NEZNANJA, BOLESTI…

Tesla je svojim radom i razmišljanjem bio daleko ispred svog vremena. Zbog toga je često bio neshvaćen. Neosporno je da je radio sa najvećim investitorima doba u kojem je živeo. Njegove ideje i investicije najbogatijih, promenile su svet zauvek. Do danas ime Tesla postao je brend i može se reći da je njegovo ime jedini brend koji raste kroz vekove.

U duhu „Teslinih pčela“ koje prikupljaju med, nastavili smo dalje sa ciljem da prikupljamo znanje i nove istine…

Park Tašmajdan

Naša druga destinacija – „Strawberry Drvo“

Zašto nam je baš to drvo u parku bilo cilj?  Punjač „Strawberry Drvo“ inovacija grupe studenata Beogradskog unirverziteta  osvojio je prvo mesto u kategoriji inovacija za smanjenje javne potrošnje 2011 godine u Briselu. Od tada 12 Strawberry punjača je postavljeno u 9 gradova Srbije, Bosne i Hercegovine i jedan u Rumuniji. Grupa studenata prerasla je u kompaniju Strawberry energija koja unapređuje inovaciju u pokretni punjač…Projekat podrške inovacija u Srbiji podržala je EU sa 8.400.000 evra.

Punjač „Strawberry Drvo“ u parku Tašmajdan, Beograd. Sada je na žalost, samo izvor veštačke senke.

Na naše razočarenje, mogli smo da konstatujemo da Punjač „Strawberry Drvo“ ne funkcioniše jer su svi kablovi počupani. Sada je samo izvor veštačke senke u parku.

Kablovi punjača za mobilne telefone su počupani. Punjač „Strawberry Drvo“ u parku Tašmajdan, Beograd

Naša treća destinacija – kafić pored Strowberry drveta

Razočarani zatečenim stanjem punjača za mobilne telefone odlučili smo da sednemo, razgovaramo, analiziramo i razmislimo kako bi sve to neometano moglo da funkcioniše u budućnosti…

Odmor i razgovor o nekim budućim inovacijama…

Kroz razgovor o inovacijama srednjoškolaca na takmičenjima u toku 2017 godine razmenili smo zanimljive informacije. Nećemo vam otkriti baš sve. Ko zna, možda se među ovim talentovanim učenicima smera Tehničar za robotiku krije neki novi Tesla koji bi problem iščupanih kablova rešio lako – svojim novim patentom za bežično punjenje mobilnih telefona…

izvor informacija o vrednosti EU donacije: http://euinfo.rs/files/Publikacije-srp/36_Rastemo_zajedno.pdf

Prečistač – zaštitnik životne sredine u regionu

Da li ste znali?

Današnji dan, 5. jun je Svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležava od 1972.

Zaštita životne sredine je zajednička odgovornost države, kompanija i pojedinaca. Kako Srbija napreduje na polju zaštite živiotne sredine?

Jedan od najznačajnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji urađen je zahvaljujući donacijama Evropske unije. Projekat pod nazivom „Sanacija i proširenje postrojenja za tretman otpadnih voda Subotica“, omogućio je da  nakon više od 30 godina Subotica dobije savremeno i efikasno postrojenje za obradu otpadnih voda i to je bio kraj perioda u kome na Palićkom jezeru nije bilo kupača jer je voda bila zagađena fosfatima i nitratima.

Donacija EU na ovom projektu iznosila je 5.070.169 evra a sredstva su obezbeđena zahvaljujući vladama Italije i Holandije kao i kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj. Projekat je trajao od septembra 2007. do marta 2009. i  imao je najveći uticaj na poboljšanje životne sredine Subotice i njene okoline jer je unapređen kvalitet zemljišta, vazduha i površinskih voda.

Prečistač – simbol zaštite zivotne sredine u Subotici i regionu, izvor slike: http://www.misp-serbia.rs

Kapacitet postrojenja povećan je sa 27000m3 na 36000m3 dnevno, a u kišnim periodima kapacitet dostiže 72000m3 dnevno. Za životnu sredinu je važno da je značajno smanjena količina azota i fosfora koji se ispušta u vodu.

Na rekonstruisanom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda postoje dve glavne linije – linija vode i linija mulja. Na liniji vode radi se mehaničko, biološko i hemijsko prečišćavanje vode, dok se na liniji mulja od nusproizvoda nastalog u procesu prečišćavanja putem gasnih gneratora proizvodi električna energija. Na taj način, proizvodi se 40% električne energije potrebne za funkcionisanje uređaja, što čitavo postrojenje čini ekološki prihvatljivim.

Dugoročni ciljevi su ostvareni:

1. obradom bioaktivnog mulja uz bezbedno odlaganje u skladu sa standardima EU
2. unapređenjem postojećeg sistema energetske efikasnosti korišćenjem nove tehnologije anaerobnog vrenja bioaktivnog mulja koje koristi biogas kao izvor električne energije.

Čitavo postrojenje je poznato kao „Prečistač“ među građanima Subotice i postalo je obeležje zaštite životne sredine u čitavom regionu.

izvor: http://euinfo.rs/files/Publikacije-srp/36_Rastemo_zajedno.pdf

Dvojna priroda materije

Materija ima dvojnu prirodu: talasnu i čestičnu. Svaka čestica oko sebe emituje talas.

Na sledećem linku kroz film u kome je glavni učesnik atom ugljenika i pitanja možete saznati više:

https://www.playposit.com/share/1/574238

 

Veštački sateliti

Veštački sateliti su tvorevine ljudskog porekla koji kruže oko Zemlje. Ukoliko se sateliti kreću po ekvipotencijalnim površinama oni ne vrše rad protiv sila gravitacionog polja. Ekvipotencijalne površine su površine na kojima potencijal gravitacionog polja ima istu vrednost. Sateliti su u bliskom kontaktu sa spoljašnjim delom Zemljine atmosfere.

Stvaranje veštačkih satelita se odrazilo u različitim oblastima ljudskog života pre svega u tehnološko-društvenom razvoju  i napretku komunikacije. Takođe, u velikoj meri je značajna primena vestačkih satelita i u vojnoj oblasti.

Kako je sve krenulo?

Godine 1946. američki astrofizičar Lyman Spitzer je prvi dao ideju o postavljanju teleskopa u Zemljinu orbitu ili na neku drugu lokaciju u Svemiru. To je bilo deceniju pre lansiranja prvog satelita po imenu Sputnik u orbitu. Spitzer je predložio veliki satelit koji bi kružio oko naše planete i obavljao posmatranja svemira i njegovih objekata. Nakon lobiranja za ovaj projekt tokom 1960-ih i 1970-ih godina, isti je realizovan lansiranjem prvog Svemirskog teleskopa Hubble, optičkog tipa, 20. aprila 1990. godine. Hubble je lansiran pomoću šatla Discovery.

Prvi veštački satelit Sputnjik bio je lansiran 4. oktobra 1957  godine u čast Oktobarske revolucije u Rusiji.

Treba napomenuti da je do danas veliki broj teleskopa lansiran u orbitu. Trenutno oko naše planete Zemlje orbitira više od 5000 veštačkih satelita koji funkcionisu i još otprilike toliko tela koja više nemaju nikakvu funkciju jer su podlegli vremenu.

Zašto su sateliti značajni?

Mnogi od njih su uveliko povećali naše znanje o Svemiru. Izučavanje astronomije sa zemljine površine je ograničeno zbog smetnji uzrokovanih elektromagnetnim zračenjem zemljine atmosfere. Ova činjenica čini postavljanje asktronomskih instrumenata u svemir veoma poželjnim i značajnim za dalja istraživanja.

Takođje je potrebno napomenuti da veštački sateliti ne orbitiraju samo oko Zemljine ose, već postoje i oni koji imaju snagu i mogućnost da se odvoje i van orbititrajucih polja Zemlje.

U ovom tekstu će biti opisano nekoliko veštačkih satelita, koji su doprineli promenama u razvoju čovečanstva i značajnim otkrićima u nauci.

Način lansiranja satelita

Naučnici koji se bave planiranjem i lansiranjem veštačkih satelita imaju samo jednu opciju da izvedu taj poduhvat. Telo koje obavlja funkciju prenošenja veštačkog satelita sa Zemlje na željeno mesto je raketa nosač. Ona skladišti satelit u svoje prostorije („komore“), gde se satelit „stavi“. Nakon lansiranja, raketa se vremenom raspada na manje delove i samim tim otpušta nepotrebne ili prazne delove koji su već istrošeni; do samog cilja raketa izvrsi „rađanje“ ili otpuštanje satelita na željeno mesto.

Većina naučnih poduhvata se bave lansiranjem znatno većih veštačkih satelita. U takvim situacijama ne može ceo veštački satelit da stane u raketu pa se projekat realizuje tako što se satelit postavlja na željeno mestu, gde će rakete prebaciti potrebne delove do prvog objekta, a roboti koji su u paketu poslati sa prvim telom, će satsavljati deo po deo.

Podela veštačkih satelita

Postoji veći broj podela veštačkih satelita (prema odredjenim zahtevima, obavezama i zaslugama): telekomunikacioni, meteorološki, astronomski, navigacioni, minijaturni, sateliti za posmatranje planeta, vojni sateliti, svemirske stanice.

U daljem tekstu će biti posebno opisani metereološki sateliti i svemirske stanice zato što su posebno značajni za razvoj nauke i praktično svakodnevno nas snabdevaju novim informacijama.

Meteorološki veštački sateliti

Meteorološki satelit je model satelita koji se primarno koristi za meteorološki i klimatski nadzor Zemlje. Ovi meteorološki sateliti osmatraju kretanje oblaka i njihovo strujanje. Takođe, osmatraju gradsku rasvetu, požare, dejstva konataminacije, polarnusvetlost, oluje, snežne padavine, pomeranje ledenihoblasti; prikupljaju i druge ekološke informacije koje se kasnijekoriste za analizu i obradu podataka.

Svemirske stanice

Svemirske stanice (opservatorije) su instrumenti u svemiru koje služe za posmatranje udaljenih planeta, galaksija i drugih svemirskih objekata. Koriste se u svrhu izviđanja i prikupljanja informacija.

Mnoge svemirske opservatorije su završile svoje misije, dok druge još uvek rade. Do sada su satelite lansirali NASA, ESA , Japanska Svemirska Agencija i Sovjetski svemirski program (današnji Roskosmos).

Medjunarodna svemirska stanica

Međunarodna svemirska stanica (engl. International Space Station) je zajednički projekat 6 svemirskih agencija SAD, Rusije, Japana, Kanade, Brazila i Evropske Unije.

Slika: Međunarodna svemirska stanica; izvor: http://www.wikipedia.com

 

Izgradnja međunarodne svemirske stanice počela je 1998. godine lansiranjem u orbitu ruskog modula Zarja. Od 2. novembra 2000. godine na Međunarodnoj svemirskoj stanici se neprekidno nalazi posada od tri člana a planirano je da se od 2009. godine stalna posada proširi na šest članova.

Po završetku izgradnje 2011. godine Međunarodna svemirska stanica ima dimenzije od 110 × 90 × 30 metara a planirano je da bude korišćena barem do 2016. godine.

Svemirska stanica se nalazi u orbiti oko Zemlje na visini od 360 kilometara (tip orbite koji se uobičajeno naziva niska orbita). Stvarna visina se menja po nekoliko kilometara pošto otpor atmosfere snižava orbitu a povremeno se vrši korekcija (podizanje) orbite. Stanica dnevno gubi od 65 do 100 metara u visini. Trajanje jedne orbite (orbitalni period) je oko 92 minuta. Stanica je do sada napravila preko 37500 orbita.

Habl satelit

Svemirski teleskop Habl (HST) je projekat nastao saradnjom Nase i Evropske svemirske agencije. Teleskop se nalazi u orbiti oko Zemlje i snima 5 puta kvalitetnije slike svemirskih tela i pojava, kao i mnoštvo naučnih informacija. Posmatranja se mogu izvoditi u vidljivom, infracrvenom i ultraljubičastom delu spektra. Habl je na mnoge načine izmenio ljudsko razmišljenje o svemiru – doneo je revoluciju u modernu astronomiju i to ne samo kao vrlo dobar instrument, već i kao stalan podsticaj novim istraživanjima.

Slika: Habl satelit; izvor:www.wikipedia.com

Gradnja je započeta 1977. godine a odlučeno je da se teleskop nazove po Edwinu Hubbleu. Teleskop je završen 1985. godine, nakon odlaganja zbog katastrofe Čelendžera 1986. Teleskop je lansiran 1990. godine.

Međutim, nakon prvih snimaka, bilo je jasno da sa Hablom nešto nije u redu. Slike su bile mutne i nisu se mogle fokusirati. Sa sledećim letom šatla greška je popravljena – ogledalo je zamjenjeno novim. Slike koje su zatim usledile bile su bolje od svih do tada. Usledile su još misije servisiranja u 1997. godini i u 1999. godini.

Hablov svemirski teleskop je postavljen u kružnu orbitu oko Zemlje na visini od 600 km visine uz pomoć svemirskog šatla. Zemlju obilazi pod uglom od 28,5° i napravi pun krug za prosečno 96 minuta. Srce teleskopa čini ogledalo dužine 2,4 metra. Težak je oko 10 tona a veličine kao manji autobus. Energiju dobija iz solarnih ploča dimenzija 2.6 x 7.1 metara koje mu daju energiju potrebnu za rad. Deo energije se akumulira u 6 nikl-vodikovih baterija koje mu daju energiju dok je u Zemljinoj senci. Teleskop ima dve antene: jedna za primanje naredbi sa Zemlje a druga za slanje podataka na Zemlju. Pored toga, Habl ima sistem za ispravljanje položaja, i precizne žiroskope koji pomažu u vrlo preciznim merenjima.

Habl može pomoću 4 instrumenta snimati u rasponu od infracrvenog pa sve do ultraljubičastog dela spektra. Uz jednu kameru ima dva kombinovana uređaja (spektrograf kombinovan sa kamerom). Lako se može popraviti u svemiru, bez potrebe vraćanja na Zemlju jer se sastoji od puno odvojenih modula koji se mogu lako zameniti i odvojiti.

Teleskop Habl je u svemiru od 1990. godine i poslao je preko 750.000 fotografija koje su doprinele našem boljem shvatanjem svemira i još većom fascinacijom Unirverzumom. Pogledajte link na kome se emituju fotografije i dokumentuju podaci o radu Habl satelita: http://hubblesite.org/.

Iako je rad teleskopa je predviđen do 2013. godine, očekuje se da će moći da radi još par godina. Tada će se vratiti u Zemljinu orbitu gde će izgoreti. NASA planira da nakon povratka Habla pošalje novi satlit James Webb koji će verovatno biti postavljen iza Meseca, tako da će biti u mogućnosti da pravi bolje i kvalitetnije slike.

Sputnjik

Sputnjik je bio prvi veštački satelit izbačen u orbitu 4. oktobar 1957. godine u čast godišnjice Oktobarske revolucije. On je lansiran sa kosmodroma koji je pripadao SSSR-u Bajkonur u sadašnjem Kazahstanu. U kosmos ga je odnela raketa R-7 koju je projektovao Sergej Koroljov za balističke rakete. Kretao se po orbiti udaljenoj 250 kilometara od Zemlje. Njegovo lansiranje je započelo trku u istraživanju svemira između SSSR-a i SAD.

Slika : Satelit Sputnik; izvor:www.wikipedia.com

 

Tehniči podaci o ovom prvom osvajaču vasione govore sledeće. Loptasto telo od aluminijumskih legura, prečnika 58 cm bilo je hermetički zatvoreno. U njegovoj unutrašnjosti, napunjenoj inertnim gasom pod određenim pritiskom, specijalni uređaj održavao je temperaturu u propisanim granicama, neophodnim za siguran rad dva radio predajnika i akumulatora – izvora električne energije. Količina električne energije poneta sa Zemlje bila je dovoljna za tronedeljni rad ugrađene opreme. Spoljašnji deo lopte specijalno je poliran da bi se obezbedila određena svojstva upijanja odnosno odbijanja Sunčevih zraka. Na njoj su se nalazile 4 štap-antene: dve dužine 2,4 m, a dve dužine 2,9 m. Ukupna težina satelita je bila 83,6 kilograma.

Sputnjik-1 se oko Zemlje kretao putanjom sa uglom 65,1°, perigejom na 226 km i apogejom na 947 km. Period obilaska putanje bio je 96,17 minuta. Kružio je brzinom od 29,000 kilometara na sat i emitovao radio-signale na frekvencijama 20.005 i 40.002MHz, koji su mogli pratiti brojni radio-amateri širom sveta. Pošto je pune tri nedelje slao signale sa putanje i time omogućio dragocene provere osnovnih postavki leta u vasioni, Sputnjik-1 je „zaćutao“ 26. oktobra pošto su se istrošile baterije ali je nastavio da se kreće oko Zemlje. Posle 93 dana (3 meseca), 1400 obrtaja oko naše planete i oko 60 miliona prevaljenih kilometara, prvenac vasionske ere je zašao u guste slojeve atmosfere 4. januara 1958. i prestao da postoji. Posle Sputnjika 1 lansirana je serija satelita pod tim nazivom.

Zaključak

Poređenjem podataka navedenih za satelite, od 1957. godine kada je lansiran prvi satelit Sputnik (emitovao je radio signale koje su mogli da prate radio amateri) do danas kada je još aktivan Habl satelit (radi u širokom opsegu spektra elektromagnetnih talasa a rad i rezultate mozemo da pratimo svi preko navedenog linka http://hubblesite.org/ i to u realnom vremenu), uviđa se ekstremno brz razvoj tehnologija, njihov značaj i doprinos u otkrivanju novih detalja Unirverzuma. Sledeći značajni pomaci i ekspanzija u budućnosti ostvariće se svakako angažovanjem veštačke inteligencije.

 

LITERATURA:

1. http://sr.wikipedia.org/sr/Teleskop_Hab

2. http://hubblesite.org/

3. www.wikipedia.com

 

Rad je napisao Marko Gavrilović odličan učenik II7 razreda škole Politehnika – škola za nove tehnologije, smer tehničar za kompjutersko upravljanje i član kreativnog tima Fizikica (objavljeno 5. aprila 2015).

 

Prelamanje svetlosti kroz prizmu

Prelamanje svetlosti kroz prizmu

kada se bela svetlost usmeri na jednu od bočnih strana prizme svetlosni zraci se dva puta prelamaju: pri ulasku i pri izlasku iz prizme. Zbog disperzije svetlosti, pri tome se dobija spektar bele svetlosti i na zaklonu se vide: crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta boja.

Crveni zraci (najmanje frekvencije) prelamaju se pod najmanjim uglom a ljubičasti zraci (najveće frekvencije) se prelamaju pod najvećim uglom skretanja.

Disperzioni ugao – ugao između graničnih zraka ljubičaste i crvene komponente bele svetlosti posle prelamanja kroz staklenu prizmu (δ= δ_lj – δ_c). To je ugao između pravaca crvenog i ljubičastog svetlosnog zraka. Od tog ugla zavisi širina spektra.

Slika: disperzioni ugao. Od vrednosti disperzionog ugla zavisi širina spektra

Zrak monohromatske svetlosti pada na prizmu pod upadnim uglom α1 i ulazi u optički gušću sredinu pri čemu se zrak prelama ka normali (prelomni ugao β1). Zrak prolazi kroz prizmu i pada na drugu graničnu površinu pod upadnim uglom β2. Zrak izlazi iz prizme (ide iz optički gušće u optički ređu sredinu i odbija se od normale, prelomni ugao α2).

Slika: Prelamanje svetlosti kroz prizmu. izvor: http://www.maturski.org

 

θ- prelomni ugao prizme: θ= β₁+ β₂

α₁-upadni ugao

β₁-prelomni ugao(zrak ide iz ređe u gušću sredinu, odbija se ka normali; α₁> β₁)

β₂-upadni ugao (zrak ide iz gušče u ređu sredinu i odbija se od normale: α₂> β₂)

α₂-prelomni ugao

Disperzioni ugao (ugao devijacije):

se izračunava kao spoljašnji ugao trougla (na slici, trougao sa „isprekidanim“ katetama):

δ= α₁-β₁+ α₂-β₂= α₁+ α₂ – (β₁+ β₂)= α₁+ α₂ – θ

Formula koja važi za prelamanje zraka na prvoj graničnoj površini:

,

gde je n indeks prelamanja svetlosti (stakla od koga je napravljana prizma).

 

Njutnov eksperiment sa prizmom

Newton’s Prism Experiment

Маглине – облаци прашине и гасова

Невероватан свемир

Маглина  је облак у васиони састављен од прашине и гасова. У даљем тексту су описане нове информације које су добијене уз помоћ сателита ХАБЛ а односе се на три познате маглине Прстен, Лептир и Коњска глава.

Маглина Прстен (the Ring Nebula)

Свемирски телескоп Хабл (НАСА) открива изблиза нове детаље видљиве светлости маглине Прстен¹.

слика: Маглина Прстен. Црвена боја потиче од атома азота и сумпора, плава боја од хелијума и цијан боја од водоника и кисеоника. извор слике: http://amazing-space.stsci.edu

Објекат је нагнут ка Земљи, тако да астрономи виде прстен окренут према себи. Слике које је Хабл забележио показују да је облик маглине Прстен  компликованији  него сто су астрономи мислили. Плави гас у центру маглине  је заправо структура „фудбалске лопте“  коју пробија црвени материјал крофнастог облика. Хабл  такође открива  детаљну структуру мрака, неправилних чворова густог гаса уграђене дуж унутрашње ивице прстена. Чворови изгледају као „жица у точку бицикла“. Слике са Хабла су омогућиле истраживачком тиму да поклопи чворове бљештаве светлости око светлог, главног  прстена који је ефекат сенке.

Маглина Прстен  је позната планетарна маглина и представља сјајне остатке звезде. Мала бела тачка у центру маглине је вруће језгро звезде, звано  бели патуљак.

Маглина Прстен  је удаљена око 2.000 светлосних година у сазвежђу Лире. Димензије структуре отприлике досежу преко једне светлосне године.

Слике са Хабла су преузете 19. септембра 2011, а ухваћене су широко појасном камером. На слици, дубоко у центру плава боја представља хелијум.; цијан боја унутрашњег прстена је сјај водоника и кисеоника; и црвенкаста боја спољног прстена је из азота и сумпора.

Маглина Лептир (The Butterfly Nebula)

Овај небески објекат изгледа као деликатан лептир². Али  је далеко од спокојног. Оно што се види као лептирова крила су заправо котрљајући облаци гаса загрејани на више од 36.000 степени Фаренхајта. Гас се цепа и шаље светлост преко свемира брзином преко 600.000 километара на сат што је довољно брзо да путује од Земље до Месеца за 24 минута!

слика: Маглина Лептир је звезда која умире. извор слике: 2. http://amazing-space.stsci.edu

Умирујућа звезда, некада око пет пута већа од масе  Сунца је у центру овог „беса“. Она  је избацила њен омотач гасова и сада емитује ултраљубичасто зрачења због чега одбачен материјал сјаји. Овај објекат је пример планетарне маглине, које су тако назване јер многи од њих имају округли изглед који подсећа на планету  када се посматрају кроз мали телескоп.

„Лептир“ се протеже на више од  две светлосне године, што је за око половина удаљеностиод Сунца до најближе звезде, Алфа Кентаури.

Сама централна звезда не може да се види, јер је сакривена унутар прстена крофнастог облика од прашине, која се појављује као тамно склопљена  маглина  у центру. Густ  појас прашине настаје због одлива звезде, стварајући облик класичног пешчаног сата, што је типично за неке  планетарне маглине.

Маглина Коњска глава (the Horsehead Nebula)

За разлику од других небеских објеката не постоји питање како је маглина Коњска глава добила име³. Ова позната силуета коњске главе и врата,  дуго је била мистериозна творевина међузвездане пене. Маглина је красила књиге из астрономије од њеног открића пре једног века.

слика: Маглина Коњска глава је стуб водоника. Види се потпуно другачије ако се посматра кроз инфрацрвену камеру, него што је то случај са посматрањем у видљивом делу спектра. извор слике: 3. http://amazing-space.stsci.edu

Хаблова инфрацрвена камера показује коња у новом светлу. Маглина, која се види као сенка у спектру видљиве светлости, изгледа транспарентно и пуније када се види на инфрацрвеним таласним дужинама. Овај танак стуб водоника проткан прашином  се опире и урушава далеко од зрачења оближње звезде. Маглина  је мали део огромног комплекса звезда у сазвежђу Орион. Маглина Коњска глава ће се распасти за око 5 милиона година.

Извори:

1. http://amazing-space.stsci.edu/gallery/detail/index.php.p=A+Hubble+gallery%40%2Cgallery%2C&i=img011
2. http://amazing-space.stsci.edu/gallery/detail/index.php.p=A+Hubble+gallery%40%2Cgallery%2C&i=img006
3. http://amazing-space.stsci.edu/gallery/detail/index.php.p=A+Hubble+gallery%40%2Cgallery%2C&i=img012

Рад је написао Огњен Ранковић, ученик II4 разреда школе Политехника – школа за нове технологије, смер техничар за компјутерско конструисање и члан креативног тима Физикица (објављено 14. јуна 2014).

Prelamanje svetlosti kroz sočiva

 Sočiva

 Konstrukcija lika kod sočiva

 

Izvori svetlosti

Sferna ogledala

 

Konstrukcija lika kod sfernih ogledala

 

7 važnih mera zaštite od poplave

7 važnih mera zaštite od poplava za ljude, prirodu i životinje

Zaštitite svoj život i živote članova svoje porodice, ali i ljude, životinje i prirodu oko sebe u slučaju nepogode!

 

1. Opasne materije

 Sve štetne i opasne materije kao što su otpadno ulje, hemikalije, boje, lakovi i sredstva za pranje i čišćenje treba da budu u dobro zatvorenim bocama i posudama kjako ne bi došlo do prosipanja i mešanja sa vodom koja prodire u kuću. Time ćete zaštititi ne samo okolinu nego i kućne ljubimce ili domaće životinje.

2. Plan evakuacije životinja

Napravite blagovremeno plan evakuacije životinja. Obezbedite im na vreme pločice za identifikaciju, jer poplavni talasi mogu da dovedu do neočekivanog gubitka…

3. Oslobodite prilaz spasilačkim vozilima

Pazite da automobil ili poljoprivrednu mehanizaciju ne parkirate tako da zakrčite put spasilačkim vozilima.

4. Gumene čizme i rukavice su obavezne

Poplavne vode su kontaminirane, pa je obavezno da nosite gumene čizme i rukavice. Mala deca, trudnice i osobe sa zdravstenim problemima trebalo bi izbegavaju poplavna područja sve dok čišćenje ne bude završeno. Ako slučajno progutate kontamiranu vodu, obavezno se konsultujte sa lekarom i obavezno navedite da vam je kuća poplavljena.

5. Proverite nagibe svih površina u dvorištu.

Zemljište oko vašeg temelja mora biti barem 10 do 15 centimetara više nego ono koje je na metar do metar i po udaljenosti. Ako primetite razliku, najbolje je da naspete tvrdu zemlju koja neće lako propustiti, kao što je glina. Idealno je, naravno, da imate kompletnu drenažu oko kuće, ali to je zahtevan posao koji se ne može obavljati uoči poplava.

6. Šta ako su prostorije ugrožene prilikom poplava?

 U prostorijama koje su ugrožene prilikom poplava treba koristiti samo opremu i predmete koji su otporni na vodu ili koje, u slučaju potrebe, možete jednostavno i brzo da iznesete. Svi kućni uređaji kao što su mašina za pranje i sušenje, zamrzivač, grejalice i slično, treba postaviti na postolja tako da budu barem desetak centimetara izdignuti iznad površine poda. Time neće biti previše otežano njihovo korišćenje, a ipak ćete imati malu zaštitu prilikom prvog udara vode.

7. Šta ako dođe do prekida u snabdevanju strujom ili vodom?

Računajte s tim da će u slučaju poplave doći do prekida u snabdevanju strujom i vodom. Zato pripremite na vreme: radio-aparat sa ispravnim baterijama, baterijsku lampu i sveće, osnovni paket lekova koje neko od ukućana eventualno mora da uzima, osnovni paket za higijenu, lična dokumenta spakovana u vodootpornu futrolu, zalihu vode i trajnih namirnica i vodootpornu odeću (kabanicu) i obuću (gumene čizme).

izvor: lovesensa.rs